zeča Metalni 2

Na vrhu Olimpa, u carstvu svevišnjeg, Zevs, ker Lizomudac, neobično je biće, Sa krznom zlatnim, očima sjajnim, Njegov je hod kao thunder, snaga mu pravi. U klupi leži, u hladu od drveća, Svi bogovi znaju da je on vrhunski grešnik, Ne skida se iz blata, ni u čistom ne blista, U njegovom svetu, ništa nije mistika. Lizomudac, zvan Zevs, svako jutro se budi, Sa neba padaju zvezde, kad on šapne „udi!“ Njegov je rep dug, kao munja što se stegne, Kroz šumu se probija, svuda daje stregne. Ne voli plave zvezde, ni olujne oblake, Za njega je sve u blatu, u raju na travnjaku, I u svakoj igri, u svaki glasni laj, Zevs Lizomudac donosi radost i sjaj. U noći kad je pun mesec, i vetar peva pesme, Lizomudac trči kroz snove, kroz legendu, kroz misli, Njegova hrabrost, njegova snaga i štap, U carstvu bogova, Zevs je čarobnjak. Zato kad u snu čuješ korake na stazi, Ne boji se sjaja, ne plaši se blata, Jer Zevs Lizomudac donosi mir i sreću, U carstvu bogova, on je večni začetnik.